III SISTEMATSKO KRŠENJE REZOLUCIJE SAVETA BEZBEDNOSTI 1244 (1999) I VOJNO-TEHNIČKOG SPORAZUMA

1. Bezbednost i zaštita građana: Od momenta povlačenja jugoslovenskih snaga, prevashodna obaveza Kfor i UNMIK, na osnovi rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999), (op. para 9, tačka c i d) i Vojno-tehničkog sporzuma (tačka 1, tačka 2), jeste da osigura bezbednost i zaštitu svih građana, održavanje javnog reda i mira i uspostavljanje i održavanje bezbednosnog okruženja u Pokrajini. Međutim, uprkos ove jasne obaveze Kfor i UNMIK i očekivanog poboljšanja bezbednosne situacije za sve žitelje Pokrajine, stanje se svakodnevno dramatično pogoršava.

2. Povrtak izbeglica i raseljenih lica: Jedan od prioritetnih zadataka Kfor i UNMIK na osnovi rezolucije SB 1244 (1999), op. para 9, pod c) i op. para 11, pod k), kao i Aneks II, tačka 4 i tačka 7, jeste uspostavljanje bezbednosnog okruženja i osiguranje bezbednog i neometanog povratka svih izbeglica i raseljenih lica svojim kućama. U pogledu nealbanskog stanovništva u Pokrajini, pre svega Srba i Crnogoraca, Kfor i UNMIK ne samo da nisu ispunili svoje obaveze, već su, nažalost, svojim nedopustivo tolerantnim stavom prema albanskim teroristima takozvane OVK i drugim kriminalnim bandama, odgovorni za njihov masovni progon.

Vlada SR Jugoslavije insistira da Kfor i UNMIK bez odlaganja ispune sve svoje obaveze i što pre stvori uslove za bezbedan povratak svih prognanih sa Kosova i Metohije.

3. Razoružanje takozvane OVK: Ne samo da nije izvršena obaveza utvrđena u op. para 9, pod b) i op. par 15 Rezolucije, o demilitarizaciji i razoružanju tzv. OVK i svih drugih naoružanih albanskih grupa, već je zahvaljujući neopravdano tolerantnom odnosu Kfor i UNMIK prema takozvane OVK, ova imperativna obaveza na razne načine sabotirana i izmanipulisana.

Posebno je neprihvatljiva i neosnovana, odluka UNMIK o takozvanoj transformaciji terorističke OVK u navodno civilnu organizaciju - "Zaštitni korpus Kosova", koja nema bilo kakvo uporiste u rezoluciji SB 1244 (1999) i pratećim dokumentima. Time je umesto potpunog razoružavanja i raspuštanja komandnih i organizacionih struktura terorističke tzv. OVK, ona amnestirana za svoje zločine i legalizovana. Ujedno je stvoreno jezgro nekakve buduće albanske vojske na Kosovu i Metohiji, kao što to javno ističe njen "komandant", poznati terorista Agim Čeku.

Svakodnevni teror, nasilje, ubistva i razaranja srpskih kuća i naselja, uz upotrebu čak i teškog narozužanja, uključujući i značjnih kolicina "Ambrust" i "Stinger" raketa, kao i drugog oružja iz arsenala NATO, jasno potvrđuju da su teroristi takozvane OVK sakrili velike količine naoružanja. O tome svedoči i poslednji izveštaj "Amnesty International" o SR Jugoslaviji, iz oktobra 1999. ("A Broken Circle") u kome se jasno kaže da su, uprkos tome što je takozvana OVK formalno prestala da postoji, "... velike količine naoružanja, uključujući automatsko oružje, mine i protivtenkovsko naoružanje, ostale u privatnim rukama ili pod kontrolom malih grupa". Takođe se jasno kaže da novostvorenim "Zaštitnim korpusom Kosova", "dominirju bivše vođe i članovi OVK", koji su "zadržali prominentne i uticajne položaje u društvu kosovskih Albanaca".

Kfor i UNMIK snose punu odgovornost što takozvana OVK još nije razoružana, što su vodili tajne pregovore, bez učešća ili obaveštavanja nadležnih organa SR Jugoslavije, sa albanskim separtističkim vođama, potvrđenim teroristima. Potpisivanje sramnog "sporazuma o transformaciji" terorističke takozvane OVK sa njihovim glavnokomandujućim, Agimom Čekuom, suprotno rezoluciji SB 1244 (1999), za šta nije tražena saglasnost niti su prethodno bili obavešteni članovi SB, Pravna služba Sekretarijata UN niti bilo ko u UN, predstavlja beskrupulozan akt bez presedana u metodologiji rada SB, koji se ničim ne može opravdati. Očigledna namera Kfor i UNMIK je bila da se ovako flagrantno kršenje rezolucije SB 1244 (1999) i pratećih dokumenata prikrije, znajući da za to ne mogu dobiti saglasnost SB.

Nedopustivo je da međunarodne snage pod okriljem UN sarađuju u ovakvim akcijama koje predstavljaju skrnavljenje ugleda i autoriteta Svetske organizacije. Navodna transformacija terorističke takozvane OVK, nije ništa drugo do pokušaj manipulisanja međunarodnom javnošću. Time se, uprkos nepobitnih dokaza o njenom terorističkom karakteru i genocidu koji i dalje vrši protiv Srba i drugog nealbanskog stanovništva, ozakonjuje teroristička takozvana OVK i stvaraju uslovi za njen dalji opstanak.

Poznato je da takozvna OVK predstavlja samo grupe bandita i kriminalaca, narko dilera i ubica, koji nastoje da Kosovo i Metohiju pretvore u centar za ilegalno snabdevanje svetskog tržišta narkoticima. Ovakvim odnosom Kfor i UNMIK direktno saučestvuju u ohrabrivanju albanskih terorista i ekstremista da neometano nastavljaju sistematsko nasilje, terorističke akte i masovnu represiju, posebno protiv Srba i Crnogoraca.

Vlada SR Jugoslavije s tim u vezi podseća na stav iznet u pismu predsedniku SB (br, 858/99), od 22. septembra 1999. u kome je ukazano da je neizvršavanje demilitarizacije tzv. OVK i formiranje "Zaštitnog korpusa Kosova" bila farsa i manipulacija.

4. Masovni masakri Srba: Gnusni masakr 14 srpskih seljaka, žena i dece u selu Staro Gracko, u opštini Lipljan, 23, jula 1999. koje su albanski teroristi zlostavljali i ubili u neposrednoj blizini mesta gde je smešten jedan od kontingenata Kfor, jedan je od najmonstruoznijih zločina koji se dogodio u prisustvu Kfor i UNMIK.

O tome je Vlada SR Jugoslavije iscrpno informisala SB svojim Memorandumom (S/1999/828, Aneks, od 27. jula 1999.). U vezi sa tim gnusnim činom, jugoslovenska Vlada je tražila da UN preduzmu sve mere kako bi se počinioci ovog, kako i svih drugih zločina, zasluženo kaznili i efikasno sprecili u svojim zločinačkim aktivnostima, što pre svega podrazumeva njihovo efikasno i potpuno razoružavanje i demilitarizaciju, uključujući i rasformiranje njene komandne strukture.

- Masakr u selu Ugljare: 25. avgusta 1999. Kfor je zvanično obavestio o ovom gnusnom zločinu. U masovnoj grobnici je otkriveno 15 leševa ubijenih Srba, među kojima su identifikovani Dragan Tomić i dva člana porodice Zdravković, koje su oteli teroristi takozvane OVK. Masovna grobnica je otkrivena u americkom sektoru odgovornosti, a javnost je tome obaveštena posle više od mesec dana.

Jugoslovenska vlada je u vezi s tim uložila najoštriji protest predsendiku SB i generalnom sekretaru (br. 785799, od 25. avgusta 1999.), posebno zbog činjenice da je Kfor prikrivao masakr od javnosti, uzimajući tako zločince u zaštitu.

- Napad na pijacu u Bresju: 28. septembra 1999. teroristi takozvane OVK izvršili su napad tromblonskim minama na pijacu u Bresju kod Kosova Polja u vreme kada se na pijaci nalazio veliki broj ljudi. Tom prilikom ubijeno je dvoje Srba, 42 ranjeno, od kojih 7 teže.

Vlada SR Jugoslavaije s tim u vezi uputila je najoštriji protest predsedniku SB ( S/1999.1018, od 1. oktobra 1999.), kao i Kforu i UNMIK-u i zahtevala oštre mere prema počiniocima ovog zločina, sračunatog na zastrašivanje preostalih Srba i podsticanje njihovog iseljavanja.

- Napad na konvoj Srba iz Orahovca: 27. oktobra 1999. Albanci su izvršili napad na konvoj u kome je bilo ukupno 162 Srba, u 5 autobusa i 21 automobilu, uprkos tome što je transport konvoja organizovan od strane UNHCR i što su unapred bili obavešteni da se radi o bolesnicima kojima nije bilo moguće pružiti adekvatnu hitnu zdravstvenu pomoć u blokiranom Orahovcu. U napadu je povređeno 18 Srba.

- Masakr u selu Drenovac: Pripadnici ablbanskih terorista u avgustu 1999. masakrirali su oko 50 lica srpske i crnogorske nacionalnosti na području sela Drenovac i nisu dozvolili njihovo sahranjivanje.

5. Blokada Orahovca - prvi geto posle 1945. godine: Tromesecna blokada 4500 Srba, Crnogoraca i Roma u OIahovcu predstavlja prvi geto u Evropi od Drugog svetskog rata u čijem stvaranju i održavanju učestvuju zajedno teroristi takozvane OVK i međunarodne snage pod okriljem UN. Takvo ponašanje Kfor i UNMIK na Kosovu i Metohiji, predstavlja najveći udarac ugledu i autoritetu UN.

- Srbima u okruzenju se uskraćuje sloboda kretanja, ulaska i izlaska. Krajnje je otežano dopremanje hrane i druge humanitarne pomoći, kao i neophodne zdravstvene zaštite bolesnima, deci i starim osobama. Zbog takvih nehumanih uslova, kao i činjenice da Albanci uskraćuju Srbima struju i vodu, pojavile su se zarazne bolesti, a kod najmlađih, zbog nedostaka odgovarajuće ishrane, simptomi rahitisa i avitaminoza.

- U delu Orahovca u kome su blokirani Srbi, nema ambulante, a pripadnici Kfor uhapsili su poslednjeg Srbina lekara, dr Vekoslava Simića. Srpskoj deci (372 osnovca) onemogućava se pohađanje škole.

- Od dolaska Kfor i UNMIK ubijeno je 14 Srba iz Orahovca, 2 osobe su umrle od tuge.

- Blokada Ohrahovca drastičan je primer politike duplih standarda koje primenjuju Kfor i UNMIK u Pokrajini. Dok revnosno uklanjaju barikade koje postavljaju Srbi oko svojih naselja, iskljucivo radi lične sigurnosti, Kfor i UNMIK već 3 meseca ne preduzimaju ništa da se deblokira Orahovac.

- Na osnovi anonimnih i arbitrarnih prijava od strane albanskih terorista iz redova takozvane OVK, Kfor i UNMIK su uhapsili 11 Srba iz Orahovca, koji se optužuju za navodne ratne zločine. Među uhapšenima je i 6 najuglednijih ljudi iz Orahovca - gradonačelnik Anđelko Kolašinac, dr. Vekošlav Simić, Stanislav Lević, Čeda Jovanović, Danilo Mišić i Radosav Mišić.

Uhapšeni su i Nenad Matić, Miodrag Đinović, Novica Krstić, Arsenije Vitasović i Dejan Micić. Cilj ovih arbitrarnih hapšenja je da se zaplaši preostalo srpsko stanovnistvo u Ohrahovcu, nateraju da napuste svoje domove, čime Kfor i UNMIK neposrendo podstiču etničko čišćenje.

6. Istraga zločina: patološka identifikacija žrtava: Kfor i UNMIK su dužni da sprovedu detaljnu i objektivnu istragu svih zločina, bez obzira ko ih je počinio. Ovo se posebno odnosi na masovne zločine genocidnog karakteraa, motivisane međuetnickom mržnjom. U tom kontekstu, od posebne važnosti je zadatak Kfor i UNMIK da se efikasnim delovanjem omogući hapšenje i kažnjavanje izvršilaca svih, a posebno masovnih zločina (masakr u Starom Grackom, Ugljarima, pijaci u Bresju kod Prištine, selu Drenovac, Prizrenu i dr. ). Rezultati dosadašnje aktivnosti Kfor i UNMIK na ovom planu su poražavajući - osim kažnjavanja za obična krivična dela, ni jedan terorista, zločinac nije osuden za teške zločine počinjene protiv Srba ili pripadnika drugih nealbanskih etničkih zajednica.

Vlada SR Jugoslavije ponavlja raniji zahtev da, u skladu sa rezolucijom SB 1244, nadležni savezni i republički organi redovno učestvuju u istragama, kao i procesu utvrđivanja identiteta svih poginulih na Kosovu i Metohiji.

8. Etničko čišćenje: Zbog sistematske kampanje zlostavljanja, ubistava, kidnapovanja, silovanja, pljački imovine, masovnih spaljivanja srpskih sela i kulturno-istorijskih i religioznih svetinja i drugih vidova zastrašivanja, preko 330.000 nealbanskog stanovništva, od kojih preko 250.000 Srba, proterano je sa Kosova i Metohije od dolaska Kfora i UNMIK.

- etnički su potpuno očisćeni Prizren, Đakovica, Peć, Srbica, Podujevo, Vučitrn, Glogovac, kao i sela opštine Istok, Džakovo, Osojane, Tučepo, Koš, Žač, Belica, Krnjine, Matičane, Kačanik, Štimlje, Kmetova vrbica, područje Uroševca, Slivovo, Nedakovac, Nevoljane, Vrpica, Lještar, Žegra, Žitnje;

- u Prištini od oko 35.000 Srba pre dolaska Kfor i UNMIK, sada ih ima manje od 500;

- utvrđeno je da je ubijeno 447 osoba (22 zaklano, 84 masakrirano, 5 spaljeno), ranjeno 216 lica; registrovano je 648 kidnapovanih ili nestalih osoba, u najvećem broju Srba; arbitrarno, na osnovu anonimnih prijava Albanaca, Kfor je uhapsio 35 Srba i 3 Albanca;

- registrovano je više od 50000 spaljenih kuća na celom području Pokrajine, ukradeno preko 12.000 automobila, porušeno ili zapaljeno preko 70 srednjevekovnih srpskih manastira i kulturnih spomenika od izuzetne istorijske vrednosti;

- registrovane su blokade sela: Gadnje, Orahovac i Velika Hoča, Koretin, sela u okolini Gnjilana, Prilužje, Gornja Srbica (vidi: dodatak 1 Pregled terorističkih i drugih akata nasilja u Pokrajini Kosovo i Metohija u periodu od 12. juna do 30. oktobra 1999.gpre);

IV POLITIKA DUPLIH STANDARDA I SVRŠENOG ČINA

1. Uzurpacija

UNMIK i Kfor ne preduzimaju mere u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 (1999) da spreče bezakonje i uspostave javni red i mir. Posredno, a često i neposredno, pojedinci ili delovi Kfora i UNMIK-a pružaju podršku ovakvom ponašanju albanskih terorista i ekstremista.

Prema raspoloživim podacima, pripadnik civilne policije UN John A. Henderson sa svojim kolegom obilazio je srpske stanove u Prištini i potsticao vlasnike da se isele. Pri tome je davao ime i adresu advokata Smailji Ekrema, Albanca, radi pružanja "pravne pomoći".

Izgradnja američke vojne baze u okolini Uroševca, bez saglasnosti nadležnih organa SR Jugoslavije, predstavlja najteži oblik uzurpacije javnog zemljista i odredbi rezolucije SB 1244 o suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije.

Sve protivpravne promene vlasništva, uzurpacije privatne ili javne imovine na Kosovu i Metohiji predstavljaju grubo kršenje odredbi i suštine rezolucije SB 1244(1999) i ne mogu imati pravno dejstvo.

Vlada SR Jugoslavije zahteva da se sva nelegalno uzurpirana privatna i državna svojina, kao i javna dobra: državne, društvene i javne institucije, objekti Elektroprivrede Srbije, PTT, rudnici (Trepča), u koje je uložen strani kapital, kao i mnogobrojne fabrike, trgovine, benzinske pumpe i dr., bez odlaganja vrate u pređašnje stanej ( restitutio in integrum). Posebno insistira na pravnoj ništavnosti Uredbe br.1999./10, od 13, oktobra 1999. kojom se podstiče dalje iseljavanje Srba i drugog nealbanskog stanovnistva sa Kosova i Metohije.

2. Diskriminacija

Kfor i UNMIK podstiču i tolerišu diskrimiantorni odnos prema Srbima prilikom zapošlajvanja. Najčeshe se primenjuje odnos 9 prema 1 u korist pripadnika albanske nacionalne manjine, čime se prozivoljno utvrđuje demografska struktura Kosova i Metohije, veštački uvećava broj albanskog i svesno smanjuje broj srpskog i drugog nealbanskog stanovnistva, grubo narušava demokratski princip ravnopravnosti svih građana, bez obzira na njihovo nacionalno ili etničko poreklo ili versku pripadnost. Ovo je posebno uočljivo u pogledu rukovodecih mesta, gde se, praktično, onemogucava Srbima i drugim nealbanskim predstavnicima povratak na radna mesta koja su silom uzurpirali Albanci. Na taj način direktno se ugrožava egzistencija velikog broja zaposlenih Srba i Crnogoraca u javnim institucijama (20.000 samo u Prištini), i doprinosi njihovom iseljavanju iz Pokrajine.

3. Multinacionalni, multikofeksionalni i multikulturni karakter Pokrajine

Vlada SR Jugoslavije traži garancije za bezbedan i slobodan povratak svih prognanih Sba, Crnogoraca, Roma, Muslimana, Turaka, Goranaca, Hrvata i Egipćana, kao i puno poštovanje neprikosnovenost i prava na privatnu svojinu, rad, zdravstvenu zaštitu, a pre svega prava na život, kao što sto čini u odnosu na albanske izbeglice. Insistira da Kfor i UNMIK obezbede funkcionisanje svih javnih službi, jedinstvenog eletkro-privrednog sistema, PTT službe, zdravsva, sudstva i dr. u okviru odgovarajućih sistema Republike Srbije i SR Jugoslavije i osigura bezbedan povratak svih zaposlenih koji su silom proterani sa svojih radnih mesta, stvori normalne uslove za njihov rad, uključujući i njihovu zaštitu pri odlasku i dolasku na posao.

4. Navodna transformacija terorističke takozvane OVK predstavlja drastičan primer primene duplih standarda i politke svršenog čina sa ciljem najgrubljeg kršenja rezolucije SB 1244(1999), dokumenta Ahtisari-Černomirdin i Vojno-tehničkog sporazuma. Sporazum o tome između predstavnika UN i terorističkog vođe, zaključen je bez konsultacija, odobrenja ili prethodnog obaveštenja, i predstavlja udarac ugledu i ulozi SB i ohrabrivanje separatizma i terorizma sa nepredvidivim posledicama.

Jugoslovenska vlada potseća na svoj zahtev SB, od 22. septembra 1999. da se taj takozvani sporazum poništi.

5. Očigledan primer politike duplih standarda predstavlja i nasilno razbijanje srpskih barikada, postavljenih isključivo u cilju bezbednosti srpskih kuća i naselja, pošto im to Kfor i UNMIK ne obezbeđuju, iako su na to obavezni. Istovremeno, toleriše se i dalje višemesečna albanska blokada Orahovca, bez ikakvih naznaka da će se u tom pravcu uskoro nešto preduzeti, iako je to u direktnoj vezi sa onemogućavanjem redovnog raspoređivanja pripadnika Kfor. Mada je sloboda kretanja pripadnika mirovnih snaga garantovana Rezooucijom SB 1244 (1999) , i kršenje ove odredbe povlači mogućnost primene sile, Kfor i UNMIK nisu ništa učinili da bi se Orahovac deblokirao.

Dalje

Prethodna strana